“Držite se određenih instrukcija i tada ćete razumeti izvesne stvari koje ne mogu da se opišu. To je sve o čemu se radi u jogi. Svi mistični spisi su zapravo samo instrukcije, a ne pokušaj da se opiše Univerzum, Bog ili drugi realiteti. Svaki mistik zna da je to nemoguće opisati. Reč „misticizam“ dolazi od grčke reči muo, što znači tišina. To je joga. Umuknuti…umukni i slušaj.“
Alan Watts
Patanđalijeve joga sutre opisuju samu suštinu joge veoma konciznim, gotovo naučnim stilom. Ova riznica znanja sastoji se iz samo 196 kratkih stihova (sutri), podeljenih u četiri poglavlja. Obzirom na njihovu sažetost, tumačili su ih mnogi jogini, mudraci i filozofi, kako bi ljudima približili suštinu mudrosti koja je ovde izneta.
Swami Satyananda u svom komentaru “Četiri poglavlja do slobode” opisuje Patanđalijeve joga sutre kao: “Bibliju psihologije i psihijatrije”.
Patanđali u samo nekoliko stihova objašnjava uzroke ljudske patnje, a zatim daje i lek, odnosno uputstvo za njeno otklanjanje. Ono što su hiljade knjiga, filozofa i psihologa pokušali da objasne, Patanđali uspeva da razjasni u svega par reči.
Postoji mnogo različitih informacija o tome ko je bio Patanđali, kada je živeo i da li je on uopšte napisao joga sutre ili je samo sakupio i pretočio drevnu mudrost u stihove. Jedni izvori govore da su stihovi nastali nekoliko vekova posle Hrista, dok drugi govore da su stari 5000 godina. Bilo kako bilo, njihova vrednost ostaje nepromenjena. Ko god da je bio Patanđali, “on je preneo vanvremensku mudrost koja predstavlja nasleđe čitavog čovečanstva”.
U sutrama je opisana staza joge koju čini osam udova tj. osam nivoa (ashta, sanskrit. – osam; anga, sanskrit. – ud), te se često Patanđalijev sistem naziva i aštanga, a inače je poznat i kao rađa ili kraljevska joga. Pored ovog, postoji i aštanga joga koju je sistematizovao Patthabi Džojs, učenik Krišnamačarje, oca moderne joge. Ovaj sistem, popularno nazvan “aštanga joga metod”, novijeg je datuma, ali se takođe oslanja na Patanđalija i vodi ka istom cilju.
1. Yama – spoljašnji, društveni kodeksi:
Ahimsa – odsustvo nasilja prema sebi i drugima;
Satya – istinoljubivost;
Asteya – čestitost, poštenje;
Aparigraha – odsustvo pohlepe;
Brahmacharya – kontrola nižih energija.
2. Niyama – unutrašnji, lični kodeksi:
Shaucha – čistoća (misli, akcija i tela);
Santosha – zadovoljstvo;
Tapasya – disciplina;
Svadhyaya – samoproučavanje;
Ishwara Pranidhana – potpuna predaja Bogu (za ateiste – predaja toku života)
Tek nakon praktikovanja yama i niyama, moguće je umirenje tela: 3. Asana – položaj tela Tek nakon uspostavljanja asane, moguće je pravilno usmerenje životne energije: 4. Pranayama – kontrola daha tj. prane (životne energije) Tek nakon ispravnog korišćenja životne energije, moguća je okrenutost ka unutra: 5. Pratyahara – povlačenje čula, okretanje ka unutarnjem Sopstvu Tek nakon okrenutosti ka unutra, moguća je usmerenost uma: 6. Dharana – koncentracija Tek nakon pravilne usmerenosti uma, moguća je: 7. Dhyana – meditacija Tek nakon meditacije, moguć je: 8. Samadhi – samorealizacija i konačno probuđenje. 
Patanđalijeve joga sutre opisuju nekoliko meditativnih asana i to je sve što se joga položaja tiče. Asane predstavljaju tek treći nivo joge, samo mali deo veće celine. Ko želi da dobije širu sliku o tome šta joga zaista predstavlja, Patanđalijeve joga sutre su domaći zadatak. Fizički položaji u jogi i njihovi terapeutski aspekti dobijaju na značaju tek u modernije doba, naročito na Zapadu.
Patanđalijevi stihovi se, između ostalog, bave i psihičkim moćima (siddhijima). Vrednim praktičarima joge ova iskustva nisu strana, međutim Patanđali jasno navodi da su psihičke moći samo prepreka na putu joge i nisu njen krajnji cilj. Dešava se da usled postizanja siddhija čovek sklizne u manipulaciju i ludilo, ne primećujući da se upleo u mrežu sopstvenog uma i ega. Patanđali zato progresivno vodi kroz disciplinu joge i govori o ovim iskustvima tek kasnije, kada se pretpostavlja da je jogin već stekao duhovnu zrelost.
Na sledećim linkovima nalaze se audio zapisi Patanđalijevih joga sutri na Sanskritu, a odrecitovao ih je Desikačar, sin i učenik Krišnamačarje, oca današnje joge.
http://www.youtube.com/watch?v=LUvOuik-g4c
https://www.youtube.com/watch?v=SMOA8SBw46E
https://www.youtube.com/watch?v=CNlb6amgbsU
https://www.youtube.com/watch?v=gTd_wgN3Ubk
https://www.youtube.com/watch?v=ZmFSQmT_mb4
I Samadhi pada – poglavlje o prosvetljenju (51 stih):
II Sadhana pada – poglavlje o praksi (55 stihova):
III Vibhuti pada – poglavlje o psihičkim moćima (56 stihova):
IV Kaivalya pada – poglavlje o jedinstvu (34 stiha):
Izvod iz knjige “Sadhana” (Swami Niranjanananda Saraswati)
Duhovna sadhana se odvija u obliku izgradnje i razumevanja sopstvene prirode i rukovođenja problematičnim oblastima uma. Sadhana označava proces koji vas vodi ka vičnosti i savršenstvu. Takođe, to je vrsta discipline, jer bez discipline ni jedna sadhana ne može biti postignuta ili ispunjena. Dakle, glavni predmet i fokus sadhane je priprema uma.
Um je uvek upućen ka spolja i, kao takav, mora da se istrenira. Swami Satyananda kaže da se ne treba nikada boriti sa umom, već ga treba voditi. Ako kod kuće postoji svađa između muža i žene, tu je uznemirenje; postoji emotivna bol i patnja, intelektualna konfuzija i konflikt. Ovo se dešava između dvoje ljudi koji mogu biti par, prijatelji ili roditelji. Ako se borite sa vašim umom, on će, kako god bilo, živeti sa vama 24 sata dnevno. Um je sa vama u istom krevetu kada idete da spavate; prati vas dok jedete, kada se tuširate, perete zube, radite ili kada posećujete prijatelje. Povezanost sa umom je mnogo veća od drugih veza. Problem, svađa i konflikt u porodici mogu poremetiti atmosferu u kući. Šta bi se desilo kada bi se suprotstavili sopstvenom umu? Kada bi se svađali sa svojim umom? Ko bi bio uznemiren? Um ne bi bio uznemiren, već vi.
Satyananda je rekao „Ja nikad ne uznemirujem svoj um, jer će onda on uznemiravati mene. Uvek je bolje biti prijatelj umu i držati ga srećnim sve vreme.“ To ne znači da ćete mu dozvoliti da bude kapriciozan, već da se nećete direktno suprotstavljati ili dolaziti sa njim u konflikt. Vodite vaš um kao što biste vodili vaše dete do izvesnih stvari, da se ponaša i deluje na izvestan način. Na taj način vodite vaš um, ali nemojte se boriti sa njim. Čim počnete da se borite sa umom, vi postajete gubitnik; postajete uznemireni i gubite vaš mir, gubite shanti.
Trening uma je taj koji vam omogućava da ga disciplinujete i da nakon te discipline zakoračite na put sadhane. Ovo su u izvesnoj meri objasnili Patanđali i drugi rišiji koji su razvili predmet joge. Patanđali kaže da je joga upravljanje mentalnim obrascima. On koristi izraz ćitta vritti; ja koristim izraz „raspoloženje uma“. Raspoloženje u postojećem ambijentu uma je to koje utiče na proces vaših misli, ponašanje, nastup, reagovanje. Ako je raspoloženje uma srećno, tada je čitav svet srećan; ako je raspoloženje uma depresivno, tada je ceo svet mračan i depresivan. Ako ste plašljivi, tada ćete svugde iskusiti strah. Ako ste ljuti, svugde ćete videti razlog za ljutnju. Ako ste ljubazni, naći ćete načine da svugde izrazite svoju ljubaznost. Ono raspoloženje koje preovlađuje u umu postaje vritti (mentalni obrazac), a upravljanje vrittijima je svrha joge. Vrittiji zamagljuju um, a jogička sadhana, čiji je cilj kultivisanje duhovne svesnosti, počinje sa razumevanjem vrittija uma.
Iz serijala “On the Wings of the Swan”, Volume II, Sw. Niranjanananda Saraswati, BSY
Reč “mouna“ izvedena je iz sanskritskog korena mun, što znači meriti. Sistem moune, kao što se propagira u jogi i drugim spiritualnim tradicijama, ne podrazumeva prestanak govora, već posedovanje kontrole nad izrazom čula. Svrha moune je odmeravanje osećaja koji ulaze i izlaze, kao način da se zadobije unutrašnja tišina. Ovo odmeravanje dešava se na nivou prane.
Prana je prirodna sila koja daje život i koja je odgovorna za naše preživljavanje u manifestovanoj dimenziji. Kada govorimo, mislimo ili delujemo – koristi se prana. Njen gubitak kroz nekontrolisane i nekanalisane aktivnosti nije prihvatljiv u jogi. Nepotrebno korišćenje prane ubrzava proces praničnog pražnjenja, što na kraju dovodi do njenog prevremenog napuštanja tela. Bićete isključeni iz članstva na ovoj zemlji prerano.
Jedan primer koji ilustruje ovaj smisao je vežba disanja u kojoj smo naučeni da dišemo na određeni način, tako da disanje postane sporo, duboko i dugačko. Životinje koje dišu polako i koriste svoju pranu kroz dah na kontrolisani način, naginju ka dužem životnom veku od životinja koje dišu brzo. Ako poredite životni vek slona sa životnim vekom psa, postoji velika razlika. Ako poredite način kojim diše zmija sa onim na koji diše pacov, postoji takođe srazmerno velika razlika u prirodnom životnom veku. To je spoljašnja manifestacija ili iskustvo prane u odnosu sa dahom.
Slično tome, prana je kontrolisana kroz govor ili misao. Čitav spektar jogičkih tehnika: pratyahara (povlačenje čula), dhyana (meditacija), pranayama (kontrola prane) ili bilo koja druga disciplina – sve imaju za cilj postizanje unutrašnje tišine u kojoj postoji savršena ravnoteža. Ovo će se desiti samo ukoliko postoji svesnost odmeravanja. Ako stavite previše šećera u čaj, ne možete da ga popijete. Ako stavite previše čaja, ne možete da pijete. Sve treba da bude u pravim proporcijama.
Kao metod očuvanja energije tela i povećanja potencijala života, mouna se podržava u jogičkim tradicijama. Svi žele da pričaju, bilo da je taj govor kreativan, konstruktivan ili samo ogovaranje. Čulni organi i čulna iskustva, uključujući govor i vid, upravljaju većinom naših spoljašnjih životnih iskustava. Prema tome, kontrola govora je neophodna. To će doći polako, a vi ćete nedvosmisleno izvući veliku korist praktikujući mounu.
Presan hleb možete napraviti i bez dehidratora – u rerni. Samo je otvorite, tako da temperatura bude ispod 50 stepeni, jer sve pečeno ispod 42 stepena smatra se presnom hranom – ispod te temperature ne uništavaju enzimi.
Sastojci u količini “otprilike”:
– heljdino brašno
– banane
– semenke bundeve
– himalajska so
– biber
– kurkuma
– hladno cedjeno ulje
– voda
Stavite dosta vode i sve promešajte kašikom – lakše je.
Hleb se mnogo lakše vadi iz tepsije ako koristite papir za pečenje.
Prijatno!
Iz knjige “Shiva – The Ultimate Outlaw”
Nauka joge pruža vam zadovoljstvo da budete pijani sve vreme. Jogiji nisu protiv zadovoljstva. Oni samo nisu voljni da se zadovolje malim užicima. Oni su pohlepni. Oni znaju da ćete od čaše vina dobiti blago zujanje, a da vas sutra ujutro čekaju glavobolja i posao. Oni nisu spremni da se zadovolje sa tim. Sa jogom, oni mogu biti potpuno opijeni sve vreme, ali sto posto stabilni i na oprezu. Ovo se ne može desiti tako što nešto popijete ili unesete u sebe hemiju. To može da se desi samo ako proizvodite i konzumirate sopstveni narkotik! A priroda vam je dala tu mogućnost.
Bilo je mnogo istraživanja u poslednjih nekoliko decenija i pojedini naučnici su otkrili da u ljudskom mozgu postoje milioni receptora kanabisa. Ako jednostavno postavite svoje telo na određeni način, ono će proizvoditi sopstvene narkotike, koje mozak čeka da primi. Samo zbog toga što ljudsko telo stvara sopstveni narkotik, osećaji mira, zadovoljstva i radosti mogu da se dese u vama, bez ikakvog podsticaja spolja.
Kada je naučnik rešio da ovoj hemikaliji da odgovarajući naziv, prošao je kroz različite spise širom sveta, ali nije pronašao ništa što bi ga zadovoljilo. Onda je otišao u Indiju i pronašao reč ananda – blaženstvo. I dao je hemikaliji naziv Anandamid. Ako generišete dovoljnu količinu Anandamida u vašem sistemu, onda možete biti opijeni sve vreme, ali potpuno budni, sasvim budni.
Izvod iz knjige “Sadhana” (Swami Niranjanananda Saraswati)
*Guna na Sanskritu označava kakvoću, kvalitet, svojstvo, prirodu.
Um i čula su međusobno integrisani. Dok je um potrebno negovati i trenirati da bi se iskusio duhovni život i razvila duhovna svest, čula treba da budu negovana i vođena kako bi postala efikasnija i veštija u njihovom učešću u svakodnevnom životu.
Kada dođemo na svet, naš um, čula, svest i prana ili energije, postoje u dimenziji gde preovlađuje tamasična (tamas) priroda. Postoje tri različite gune, kvaliteta. Prva priroda odnosno kvalitet je sattvičan (sattwa), sledeći je rađasičan (rajas) i treći je tamasičan (tamas).
Sattvičan znači čist, harmoničan i svetao i to je konačno iskustvo probuđenog uma. Pored satve je rađas, koji predstavlja dinamizam, motivaciju, odlučnost, nagon i inspiraciju da se postigne, postane i ostvari. Treća priroda je tamasična; tamas znači definisan, ne negativan. Zapravo, ne pomišljajte da kategorizujete ove gune kao dobre ili loše, pozitivne ili negativne; one su samo narav, svojstvo, stanje i kvalitet života. Baš kao što je vreme ponekad toplo, a ponekad hladno, u zavisnosti od godišnjeg doba, na isti način, u manifestovanoj dimenziji, gune – tamas, rađas i sattva – predstavljaju kvalitete i stanja koja vaš um sa vremena na vreme izražava i doživljava. Većinu vremena, ispoljavanje i iskustvo života su tamasični. Vi ste deset posto sattvični, četrdeset posto rađasični i pedeset posto tamasični.
Tamas predstavlja tamu. U mraku ili u odsustvu svetla ne možete videti stvari, iako one postoje. Videti stvari je moguće samo kada postoji svetlo. Sada sedimo ovde pod sučevom svetlošću i možemo videti jedni druge. Međutim, kada bismo sedeli ovde usred noći, u totalnom mraku, ko bi video koga? U prisustvu svetla, stvari dolaze u polje percepcije, a u mraku ne možete videti ništa, iako su iste stvari tamo. To je tamas. Tamas je nazivan različitim imenima kao što su mrak, iluzija i neznanje. Obzirom da je život pod uticajem tamasa, tako su i um, mentalni obrasci ili vritiji (vritti), takođe oblikovani od strane tamasa. Ovaj tamasičan um vas sprečava da vidite lepotu svojstvenu životu.
Rađas je aktivnost uma. Kada govorite o umu, vi mislite o njemu kao o jednoj reči – “um”. Sa jogičke tačke gledišta, postoje dva načina ponašanja ili izražavanja uma – sankalpa i vikalpa. Sankalpa označava jasnoću, usredsređenost, izoštrenu svesnost, poznavanje ispravnog i primerenog. Vikalpa je suprotna sankalpi: ometanje, rasipanje i odvraćanje pažnje. Um oscilira između sankalpe i vikalpe. Ova oscilacija između jasnoće i zbunjenosti se može iskusiti u mislima, osećanjima, emocijama, intelektu i logici. Ponekad su misli jasne, ponekad smetene. Ponekad su emocije jasne, a ponekad zbrkane.
Glavna stanja uma u toku prevlasti kvaliteta rađasa su sankalpa i vikalpa: jasnoća i zbunjenost. Rađas vlada ovim stanjima. Kada postoji jasnoća, vi ste motivisani, nadahnuti da radite bolje stvari, nove stvari. Sa promenom uma dolazi do promene raspoloženja, što izražava veću sreću, optimizam i nadu. Kada upadnete u zamku vikalpe, um postaje zamagljen; nastupaju beznađe i očaj i tada niste u mogućnosti da iskoristite sposobnosti ili urođene snage koje posedujete. Tada naginjete ka većem poistovećivanju sa nedostacima i slabostima u životu.
Sankalpa i vikalpa su ponašanja rađasičnog uma. Ovo telo, ovaj mozak i ovaj um obojeni su tamogunom, baš kao što je i odeća koju nosite obojena u narandžasto, žuto, plavo, zeleno, roze ili crveno. Kada ste u interakciji sa okruženjem i svetom, vaš um je obojen tamasom. Boja tamasa je uslovljena priroda, uslovljeni kvalitet: “Ja verujem u ovo i ja ne verujem u ono.” Ovo se odnosi na skoro svaku situaciju.
Postoji priča o žabi koja je provela ceo svoj život u bunaru. Dostigla je srednje doba, pola života je prošlo i još uvek nije izašla odatle. Onda, jednog dana, dok se divila svetu svog bunara, začula je zvuk: ‘buć’. Pogledala je oko sebe i videla drugu žabu kako je upala u bunar. Rekla je novajliji: “Izgledaš mi novo. Odakle si došla?” Novopridošla žaba je odgovorila: “Došla sam iz okeana”. Žaba iz bunara je upitala: “Gde je okean?” Novajlija je rekla: “Nije mnogo daleko odavde.” “Da li je okean velik kao moj bunar?” – upitala je žaba iz bunara, poskakujući sa jednog ugla na drugi, osećajući se veoma ponosno. Nova žaba je odgovorila: “Mnogo je veći od ovog bunara.” “To ne može biti.” – rekla je žaba iz bunara. Napravila je još jedan veliki skok i upitala: “Da li je okean velik kao moj skok?” Žaba iz okeana je odgovorila: “Da, mnogo je veći od tvog skoka.” Žaba iz bunara je odgovorila: “U redu, sve ono što ne možeš da staviš u moj bunar ne postoji. Sve ono što ne može da stane ovde ne postoji za mene.”
Vi ste žaba iz bunara, jer stvorili ste vaš sopstveni svet, vaše sopstvene asocijacije, kontakte, krugove i živite unutar tog sveta koji ste kreirali. U svetu vaše kreacije, sve je nepromenljivo: vaša očekivanja, verovanja, etika, moral i koncepti o ispravnom i pogrešnom. Vaš životni stil je utvrđen i vaša očekivanja o tome kako se ponašati u društvu su takođe definisana. Tamo gde je sve definisano i gde morate da živite u okviru parametara definicije poznato je kao tamasična priroda. Ako pokušate da promenite tu tamasičnu prirodu, taj čin postaje rađasičan. U ovom životu vi ste većinom tamasični po prirodi: vaše telo je fiksno, vaš um je fiksan, vaše emocije i osećanja su fiksne i vaš duh je takođe fiksan. Ne postoji rast u duhu dokle god se on nalazi u ne-rastućoj ličnosti, telu i umu.
Kako bi se duhovna svesnost kultivisala, vi se pomerate od tamasa do sattve. Ovo je definicija duhovne svesnosti, duhovne realizacije. Ne poistovećivati se sa promenljivom i žudnom prirodom uma, već sa čistom, sjajnom i mirnom prirodom uma. Put od tamasa do sattve je duhovni put. Morate početi od tamasa, od trenutnih uslova života, idući ka sattvi, ka čistijem, svetlijem, mirnijem, harmoničnijem i kreativnijem načinu života.
Proces koji vas vodi od tamasa ka sattvi ima svoj naziv, a to je sadhana (sadana). Kada koristimo reč ‘sadhana’, ljudi je uglavnom poistovećuju sa duhovnom disciplinom, spiritualnom praksom. Međutim, sadhana znači postignuće savršenstva u onome što radite. Rezultat bilo koje sadhane koju radite ispravno je postizanje zrelosti.
– Tušt
– Lišće vinove loze
– Crni i beli luk
– Peršun
– Sok od limuna
– Hladno ceđeno ulje
Ovo može biti i osnova za neku obilniju obrok salatu, na koju možete dodati šta god imate trenutno na raspolaganju: paradajz, papriku, šargarepu, brokoli. Jako lep ukus ćete dobiti ako dodate mleveni lan i susam ili začine kao što su kurkuma, biber, bosiljak i korijander. To bi bila varijanta nalik gurmanskoj, koja izgleda ovako:
Lišće vinove loze (Vitis vinifera L.) može da se konzumira presno. Sadrži vitamine C, E, A, K, B6 i B3 (niacin). Od minerala sadrži gvožđe, kalcijum, magnezijum, bakar i mangan. Ima protivupalno dejstvo, dobar je antidiuretik i pomaže kod obilnih menstruacija, bolova u želucu i edema.
Tušt (Portulaca oleracea) je samonikla jestiva biljka koju ćete naći u vašoj bašti, među cvećem ili kako se grana u male žbunove kroz pukotine betona. Mnogi ga smatraju korovom, iako se već vekovima koristi kao hrana u Indiji i Kini. Za jelo se može konzumirati kao salata, u sirovom stanju. Raste od aprila do oktobra.
Tušt, više od drugog povrća, sadrži u sebi veoma važnu Omega 3 masnu kiselinu EPA, koje ima samo u semenkama lana, algama i plavoj morskoj ribi. Od minerala sadrži kalcijum, magnezijum, kalijum i gvožđe. Od vitamina A, C i B. Dobar je antioksidans, laksativ i antireumatik. Neki izvori navode da čisti jetru i krv, kao i da snižava holesterol.
Nina Yoga 